Ako hoćeš nekoga da dobro upoznaš, onda najbolje sa njim sedi za sto i popij dobro vino.
A vino je piće bogova, i veruje se da u kraju gde uspeva grožđe sigurno žive neki dobri, plemeniti i veseli domaćini koji znaju da odgaje dobro grožđe, a od njega da naprave još bolje vino.
U Župi se lepo pojede i popije, ali ima dosta toga što se može obići i videti. Ako kojim slučajem dođete u ovaj kraj, nikako ne propustite priliku da svratite do Gornjeg Zleginja i podruma braće Rajković. Uverićete se i sami u sve ovo.
A leksandrovačka župa je jedno od najstarijih vinogorja na Balkanu, sa župskom klimom koju odlikuje veliki broj sunčanih dana u godini, što je blagodet za vinovu lozu.
Vinogradi su podignuti na zemljištu koje se karakteriše kao gajnjača i gajnjača u opodzoljavanju, sa povoljnim fizičkim i hemijskim osobinama za gajenje vinove loze.
Tradicija gajenja plemenitih sorti vinove loze, grožđa i vina u Župi datira, prema pisanim dokumentima, iz XII veka kada samodržac srpske i primorske zemlje Stefan Nemanja daje u metoh manastiru Studenici sela i zaseoke u Župi i to: Starci, Popovci, Kožetin...da gaje vinograd i proizvode vino za potrebe manastira.
Župa je vinogorje zapadno moravskog rejona (kruševački vinogradarski podrejon) u kotlini između planina Kopaonik, Željin, Goč i Jastrebac, na nadmorskoj visini od 300 - 450 m sa specifičnim klimatskim uslovima gde su dani žarki, a noći hladne, što doprinosi stvaranju aromatskog kompleksa i specifičnog ukusa grožđa od koga se dobija kvalitetno vino harmoničnog ukusa.